Svi smo imali prilike da cujemo  ovu izreku. Pitanje je koliko se slazete sa tim. Mnogi roditelji se striktno pridrzavaju toga, mislece da ce tako deca biti bolja. Sta za njih znaci bolja deca? Pa da ih slepo slusaju, tipa " Bice kako mama kaze" (ili tata), da se zna "ko je glavni". Mnogi grese u takvom vaspitanju, jer postizu upravo suprotni efekat. Takva deca mogu postati mirnija, ali to nije ono sto zaista zelimo. Mirnija u smislu da se povuku u sebe, zaostaju u skoli, ili pak suprotno svemu tome. Mogu postati buntovnici i razni problematicni slucajevi. Naravno, ne moze im se bas  sve dopustiti, jer i to ne utice dobro. Ipak se moraju znati neke disciplinske mere. Oni koji izgube strpljenje, verovatno ce dici ruku, ali ako je to neizbezno, onda je blaza varijanta samar, ali nepotrebno je " mlatiti" dete da vise ne radi to sto je uradilo, ili jos gore tuci ga da se ne bi pokvarilo.

Ipak, ustanovljeno je da deca koja su dobijala batine postizu mnogo bolje rezultate u skoli od onih koja ih nikada nisu dobila. 

Vladaju i veoma zastarele metode, da decu treba tuci, ali ne po glavi, navodno nece moci da uci ili pamti dobro. Da je "batina tako dobra, nikada ne bi ni izlazila iz raja". Svi se pitamo otkud toliko nasilje medju decom? Tacno je da ga ima sve vise i vise, ali tome smo sami doprineli, jer vecinu stavri deca uce od nas samih. Tako da uopste nije zacudjujuce ako dete resi problem tucom. Svaki put kada udarimo svoje dete, saljemo mu sasvim jasnu poruku da je nasilje jedan legalan nacin pri resavanju sukoba.

Ako zelite da na pravi nacin resite probleme sa svojom decom, ostavite batinu i naoruzajte se velikom dozom strpljenja jer ce vam zaista biti potrebna.